У недељу белих поклада или недељу праштања, пред сам почетак Васкршњег поста, посетили смо манастир Вујан. Стигли смо неколико минута пре почетка Свете Литургије. Када смо угледали манастир и порту обасјане зрацима раног пролећног сунца, сетили смо се описа манастира који је у својој  изванредној књизи „Вујански крст Патријарха Павла“ дао Слободан Радуловић:

 „Манастир Вујан налази се на предивном пропланку у подножју истоимене планине, на средини пута између Горњег Милановца и Чачка. Име планине и манастира потиче од старе српске речи ујити, вујити или хујити јер се овде стално чује ветар што се спушта низ планину преко густе, столетне шуме. Сматра се да је овде било монаха још у доба Светог Саве. Недалеко одавде су извори Савинац и Савина вода које је походио српски светитељ.“

Сматра сe да су први монаси отшелници, који су у испосницама цео овоземаљски живот узносили молитве Богу, стигли у ове крајеве у XIV веку, у време владавине краља Милутина. Они су дошли са Свете Горе Атонске, повлачећи се пред најездом католичких плаћеника – Каталана.

У самој припрати манастирског храма, са десне стране од улаза, налази се гроб знаменитог Вујанског светитеља. Нико са сигурношћу не зна о коме је реч, али се претпоставља да се ради о нетљеним моштима неког од монаха из древног времена, вероватно из XIII века. Молитвама на његовом гробу дешавају се чуда у животима верујућих. Његовим посредовањем код Господа болесни оздрављају, породични живот се устројава на бољи начин, људи се искрено кају и исправљају. 

Пред његовим гробом, током две године, молио се и млади искушеник Гојко Стојчевић, потоњи српски Патријарх Павле, који је стигао у манастир 1944. године, тешко оболео од туберкулозе, са немилосрдном прогнозом лекара да ће живети још најдуже три месеца. Након чудесног оздрављења посредством молитава Вујанског светитеља, у знак благодарности Богу, он је својом руком у дрвету изрезбарио крст, на чијој полеђини је урезао: „Поводом исцеленија свога, манастиру Вујну, искушеник Гојко.“

Игуман Јован Никитовић, који је својом појавом и марљивошћу, све до свог упокојења на Бадњи дан 2020. године, обележио значајан период историје манастира и читавог краја, тврдио је да управо овај крст, изрезбарен руком нашег Патријарха Павла, чини најважнији део манастирске ризнице. Требало би споменути и да је у породици из које је потекао отац Јован Никитовић, све четворо деце посвећено служењу Богу ˗ троје као монаси и један као свештенослужитељ. У манастиру Вујан тренутно је монахиња Јелена, рођена сестра оца Јована.

Изнад гроба Вујанског светитеља, са десне стране припрате, на месту где обично стоји ктиторска композиција, налази се велика фреска „Вујански светитељ приводи болесног младића на исцељење Господу.“ Она говори о великом поштовању верног народа према светитељу. Са сигурношћу можемо рећи да је управо Старац светитељ духовни ктитор овог манастира, као што су земаљски ктитори светиње газда Никола Луњевица, вожд Карађорђе и руднички кнез Милан Обреновић, који су подигли цркву 1805. године. Остајемо без даха пред чињеницом да је Вујански светитељ изображен тако да неодољиво подсећа на Патријарха Павла у познијим годинама, иако је временска дистанца између осликавања храма и позних година патријарха скоро два века.

Необичност манастира је и у томе да, иако је посвећен Светом архангелу Михаилу, манастир као крсну славу прославља Сабор светог архангела Гаврила (26/13. јул). Нико са сигурношћу не зна зашто је то тако.

У једном тренутку свечаног манастирског богослужења, након читања Јеванђења, свештеник Драган, намесник из Горњег Милановца, беседио је о значају поста и важности припреме за пост, обухвативши значење сваке од четири припремне недеље које му претходе. Ова беседа као и боравак у светињи полако нас воде ка почетку поста.

Након Литургије, отац Звонко, свештеник из Брђана, присутнима је очитао молитву за здравље пред гробом Вујанског светитеља. Верујемо да ће светитељ својим молитвама измолити од Господа здравље за све оне којима је то потребно, баш као што је учинио и са искушеником Гојком Стојчевићем, пре много година.

У прилог трвдњи да светиња освећује читав крај у коме се налази, говори и чињеница да је црква Пресвете Богородице, у бањи Горња Трепча, метох манастира, као што је и читав рехабилитациони центар „Атомска бања“ подигнут на земљи која је припадала цркви.

Врхунац дивног преподнева проведеног у манастиру Вујан представља тренутак кад нам је отац Звонко, током послужења у гостопримници, изнео највећу драгоценост манастира, вујански крст Патријарха Павла. Тако нам је омогућио  да га целивамо и замолимо нашег блаженопочившег патријарха да се заједно са Вујанским светитељем моли за нас пред престолом Творца да наше душе васкрсну у љубави, доброти, праштању и свакој врлини, те да тако обновљени дочекамо празник Ваксрсења Христовог.

Амин. Боже дај!

Аутор текста: Живана Баратовић

Објаву припремио: Мирослав Ранисављевић