
Јован Рус, чудотворац и нетрулежни светац, се налази у храму градића Неа Прокопи на острву Евијa. Светлост која просијава из Храма у самом његовом центру је место које чува мошти светца. Ту можете срести хиљаде верника који широм света проналазе пут да се поклоне мртвом телу једног роба - то нам јасно говори о Божанској правди и моћи која делује кроз мошти чудотворца Јована Руса. Кликни на ОПШИРНИЈЕ за утиске са овог ходочашћа...
Свети Јован Рус - кликните и прочитајте текст о померању моштију Светог Јована
Полазећи из манастира Светог Давида према вароши Неа Прокопи, на поклоњење моштима светог Јована, са нама је кренуо и један верујући Грк, Константин. По занимању је професијонални војник, морнар, отац седморо деце, ходочасник.
Константин нам је причао о својим ходочашћима по православном свету, уз напомену да увек када има прилике дође у Неа Прокопи да се поклони светом Јовану Русу.
Из џепа је извадио неколико пластифицираних иконица са делићем ризе светог Јована. Пруживши и мени једну, почео је да нам прича о потресном житију и чудима Светог Јована, напоменувши нам да је та тканина са прошлог пресвлачења моштију. Константин настави причу о чудтворним моштима светог Јована Руса које су једиствене у православном свету и по томе што светитељева глава повремено мења положај, односно стране лица, окрећући главу на десно или лево.
Док слушамо његову беседу, неко од ходочасника помену за једно од многобројних записаних чуда светог Јована Руса, испричавши да је Светитељ, велики заштитник нас Срба и да се за време ратова у нашој земљи, највише за време Нато агресије, пројављивао на различите начине верујућим Грцима, говорећи им да се враћа из Србије, где је ишао да помогне православној браћи. Слушајући о чудима светог Јована сви смо остали и без даха и без речи.
Задивљени причом о овом светом угоднику, нисмо ни приметили да смо стигли у Неа Прокопи, испред храма посвећеног њему.
Ушавши у храм, отишли смо до кивота да се поклонимо светитељу и у наредна два сата нико се из наше групе није померио од моштију. У сребрном кивоту испред нас, лежале су целе мошти преславног чудотворца светог Јована Руског, посебне и препознатљиве по златној маски на лицу.
Неописива благодат нас је преплавила и сузе умилења су кренуле.
Мене је преплавило неко чудно стање душе које никада до сада ни на једном поклоњењу нисам препознала. Не знам ни да га опишем. Знам само да сам клекла поред кивота и све молитве, туге, радости и сузе, које сам биле потиснуте дубоко негде у мојој души и мом уму, испричала боље рећи исповедила светом Јовану Русу.
Не знам ни колико је то трајало. Сећам се само ми једна сестра тихо рекла да устанем јер Отац Михаило почиње да чита акатист Светитељу.
На српском језику орила се из акатиста похвала светом Јовану: Радуј се свети Јоване, брзи помоћниче и преславни чудотворче.
Молећи се и слушајући акатист, сви смо и даље плакали, питала сам се одакле нам оволико суза после пет дана ходочашћа.
Неки људи вероватно Грци у чуду су нас гледали, вероватно не знајући ко смо и колики пут смо прешли да би се поклонили молитвенику, заштитнику и пријатељу нас Срба. После завршено молитве нас неколико је и даље остало поред кивота, па су нас редари у цркви културно замолили да се померимо да би још неко могао да се поклони светитељу.
Склонила сам се али на кратко и враћала се још два пута да целивам кивот и још нешто кажем светом Јовану.
На самом излазу запалила сам пар свећа и приметила велике свеће, за које сам мислила дас у заветне, али ми рекоше да су то свеће за упокојене.
Изашавши из цркве, наточили смо освећено уље из једног великог бурета са чесмицом. Потом смо отишли у малу капелицу, посвећену Руским светитељима у којој се налази капа светог Јована Руса.
Отац Михаило није крио одушевљење када је угледао велике иконе баћушке Серафима и светог Силуана Атонског. У овој Руској капели, наш Отац Михаило био свој на своме.
Са радошћу нас благосиљао и стављао нам на главу капу Светог Јована, ради здравља и исцелења од свих болести.
Запевао је и руске песме у Славу Господњу а у част Светог Јована Руског, изданака далеке Руске земље и похвале Грчке цркве.
Преплављени неописивом благодати напустили смо Неа Прокопи удостојени даром поклоњења преславном Јовану Русу, уз велику захвалност Господу за свако доброчинство дарованом нам од Њега.
Кликните да прочитате претходне чланке и утиске ходочасника на Егину.
КЛИКНИТЕ и прочитајте ПРВИ ДЕО - СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - СОЛУН
КЛИКНИТЕ и прочитајте ДРУГИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - АТИНА И КАМАРИЗА
КЛИКНИТЕ и прочитајте ТРЕЋИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - ЕГИНА
КЛИКНИТЕ и прочитајте ЧЕТВРТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МАНАСТИР ПАНТОКРАТОР
КЛИКНИТЕ и прочитајте ПЕТИ ДЕО - НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ - ИСЦЕЛИТЕЉ - МАНАСТИР СВЕТОГ ДАВИДА ЕВИЈСКОГ
КЛИКНИТЕ и прочитајте једно лично искуство - СПАСЕЊЕ И ИСЕЉЕЊЕ НА ЕГИНИ
КЛИКНИТЕ и прочитајте утиске са једног од претходних ходочашћа на Егину
Аутор текста:
Душан Петровић
Оливера Обрадовић