Светом празничном службом Божијом началствовао је Архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић уз саслужење Архијерејског намесника тамнавског протојереја Станише Ђокић, протојереја Милана Ристивојчевића и протонамесника Милана Васиљевића.

„Драга браћо и сестре ево нас окупљени у Светоме храму на Светој литургији око часног престола прослављајући празник и личност Светог пророка Илије. Данас када би кренули на било коју страну света сигурно би наишли на храм посвећен Светом пророку Илији. Јер овај велики и дивни угодник Божији поштован је не само у православном свету. По читавој хришћанској Европи саграђени су храмови у част Светог пророка. Када би отишли у Америку исто би нашли храм посвећен Њему. Исто тако и у Африци, па чак и у далекој Аустралији данас се прославља и служи литургија у част празника и личности Светог пророка Илије. Свети пророк Илија био је највећи пророк у Старом завету ако изузмемо последњег  старозаветног пророка а првог новозаветног пророка, светог пророка,претечу и крститеља Јована. Највећи је био у Старом завету пророк Илија. Зато се он заједно са Мојсијем и појавио на гори преображења када се Господ показао ученицима својим, у свој сили својој. Ту су били на гори преображења Мојсије који је представљао закон и Илија који је представљао пророке. Колико је он био поштован и велики Господ га је телом узнео на небо. Да тамо чека оне последње судбоносне тренутке историје рода људскога и да  буде други претеча другог доласка Господњег.  Колико је он био велики чак су за Светог Јована Крститеља говорили да у духу Илијином обитава, пророкује, и говори. Шта је то што је пророка Илију учинило великим'? Ништа друго до онога што и нас може учинити таквим а то је благодат Божија задобијена кроз љубав према Богу.Илија је задобио благодат Божију кроз трпљење, кроз пророковање,кроз проповедање Господа Бога. Кроз историју рода Српскога Свети Илија доста је  поштован а Богу хвала и данас је тако.  Зашто је пророк Илија толико поштован у роду Српском? Видимо да између старозаветних личности налазимо паралелу са личностима који су уско повезани за историју рода Српскога. Тако видимо паралелу између Аврама и Светог Симеона мироточивог, као што Аврам био праотац народа израиљског  тако и  Свети Симеон је био родоначелник рода Српскога. Као што видимо да је Мојсије био доносилац закона Божијег тако   је и Свети Сава био доносилац закона Божијег у наш народ. Коју би  могли упоредити са пророком Илијом? Никог другог до  Светог владику  Николаја Српског који је говорио и проповедао у тешком времену и сведочио вечно живога Бога, Бога који је Бог живих а не мртвих изобличавајућ их морално посрнуће нашега народа сведочио је закон Божији и позивао да се људи придржавају њега. Често је владика Николај говорио за Српски народ да оком својим на три вере намигује  а да ни једну право непоштују.  Изобличавао је оно што је неморално и оно што води ка греху српси народу и зато можемо са правом рећи да је он пророк Илија у Српскоме народу. Зато драга браћо и сестре  помолимо се пророку Илији  да  пред Васкрслим Господом Исусом Христом затражи да нам Господ да разума, дар мудрости и расуђивања да увек знамо да изаберемо прави пут, пут који води у царство небеско и вечни живот. То је пут којим су ишли Свети Немањићи и који су нам оставили у аманет да и ми њиме идемо. Да се не окупљамо у храму само када је црквена слава  него увек када се црквена звона оглашавају и позивају на молитву, да се увек на тај позив одазовемо и да са правом носимо име светосавског и хришћанског народа. Нека би васкрсли Господ молитвама овог великог угодника свог Светог Илије увео нас тамо где ниста нечисто не улази у Царство Божије“. Амин!рекао је  отац Филип у својој празничној беседи.

Након одслужене Свете литургије свештеници су заједно са окупљеним многобројним верним народом кренули у опход око светог храма, а затим је уследило освећење славског жита и резање славског колача. Након тога уследила је трпеза љубави.

За време славске трпезе старешина храма и парох у Стубленици јереј Милош Станојевић уручио је  захвалнице представницима локалне и градске самоуправе  општине Уб, представницима јавног предузећа „Ђунис Уб“, као и појединцима добротворима и приложницима који су помогли у изградњи ограде и уређењу црквене порте.

Објаву припремио

Ипођакон Стефан Радовановић