На сам дан  празника  служена је  Света  Литургија којом је началствовао настојатељ  Манастира  Светог великомученика Георгија  у Ћелијама  код Лајковца  јеромонах Доситеј Радивојевић уз саслужење архијерејског намесника тамнавског протојереја Небојше Миливојевића, протојереја ставрофора Мирослава Петаковића из Степања, протојереја ставрофора Животе Новитовића из Мионице, протојереја Мирослава Вукашиновића из Радљева, протојереја  Душана Бабића из Уба,јереја Милоша Станојевића из Стубленице и јереја Ивана Јовановића из Уба.

Освећено је жито, пререзан је и славски колач а на крају службе верницима и члановима братства у празничној беседи  обратио се игуман Доситеј речима:

„ Браћо и сестре,пророци су често своје животе завршавали мученички па тако и сам Христос и апостоли. У данашњем Јеванђељу, имамо један дирљив говор Господа нашег  који се обраћа Јеврејима и говори им о томе како они не примају сведочанство Његово. Њему и не треба сведочанство човека ,јер дела која он чини су сведочанство и он чини оно што нико није могао да чини. Они су тражили нова и нова чуда и опет нису могли да верују. Како каже Христос да су веровали Мојсију и пророцима веровали би и Њему.

Они су само обичајно славили Бога. Нажалост и код нас многи данас нашу веру упражњавају кроз обичаје и све им се своди на „ ваља се и не ваља се“. Тако би  и ми  требало да се некада запитамо и будемо опрезни да у нечему не личимо на те Јевреје који нису примили Христа. На оне Јевреје који су практиковали веру само у оном делу обичаја а нису никада дубље ушли у смисао свега оног што су пророци говорили и најављивали. Ми данас живимо немарно и не читамо Свето писмо,слабо изучавамо Реч Божју и слабо познајемо Нови Завет. Свети Сава је говорио за читање Псалтира „боље је сунце да не изађе,него да прође дан а да се није читао Псалтир“. То је књига Старог Завета ,а шта тек рећи за књигу Новог Завета, за оно што је Христос лично објавио и учинио.

Не би требало да прође дан а да нешто не прочитамо из Светог Писма,да се умно удубљујемо у смисао реченог ,да видимо где смо нешто од тога прочитаног могли да спроведемо у свој живот. Да видимо где грешимо па да исправимо и да се покајемо."

Потом је уследио кратак културно-уметнички програм под називом „ Хришћанско чедо“. Ученик  СШ „17 септембар“ из Лајковца Матеја Петронијевић  рецитовао је и песме Милана Ракића „Симонида“ и „ Наслеђе“.

Потом је уследила трпеза љубави коју су припремили богољубиви и трудољубиви чланови ПНХЗ.

Вероучитељ:

Никола Николић