Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, уз саслужење Архијерејског намесника тамнавског протојереја Станише Ђокића, као и Момчила Димитријевића, ђакона из Ваљева.

Живот на земљи нам је дат да њиме стекнемо Царство небеско. Што више боравимо у дому Божјем, ближи смо том циљу. Црква човека смирује чини га благим и радосним. Светлост кандила испуњава миром и блаженством човека и нигде се Богу не моли тако лепо као у храму. Зато сте благословени сви који сте на празник Мајке Божје дошли да се Богу помолите,казао је у празничној проповеди Епископ Милутин.

„Тако су радили наши прадедови и наши очеви. Молећи се пред Богом живим, постећи, и чинећи све што Црква тражи од њих, могли су да буду велики људи. Имамо Владику Николаја , Оца Јустина и друге великане, које су српске мајке родиле и васпитале. Карађорђе Петровић молио се са својом војском и побеђивао непријатеље у борби за ослобођење“-рекао је Владика Милутин.

Дјева Марија са свега три године успела се степеницама Јерусалимског храма и ушла у „светињу над светињама“, где је само првосвештеник улазио једном годишње. Са страхом Божјим, који данашњем човеку недостаје. Данас је празник деце, празник васпитања, подсетио је Епископ Милутин.

„Мајка Божја је најлепше васпитано дете у историји света. Била је бескрајно скромна,није много говорила. Издвајала се из гужве у којој се празнослови и непрекидно била у молитви. Зато ју је, каже Отац Јустин, Бог изабрао да буде Храм Бога живога и Духа Светога. Данас у српским школама постоји веронаука и благо деци која слушају свог вероучитеља. Поред световних наука, важно је да их вероучитељ упути и у оне духовне, да их научи истрији Српске Цркве. Важно је да нови нараштаји стекну знање о Светом Сави и о другим светородним немањићким изданцима. Тако ће бити свеобхватно образовани, и добри људи, какви су били и наши свети преци“.

Владика Милутин је на крају своје празничне беседе честитао славу докмирској обитељи, на челу са игуманијом високопреподобном мати Јустином.

Након одслужене Свете Литургију уследило је освећење славског жита и резање славског колача, а након тога трпеза љубави коју је припремило богољубиво и трудољубиво сестринство манастира Докмир.

Објаву припремио

ипођакон Стефан Радовановић

Фотографисао

Марко Петровић, свршени богослов