НОВОГОДИШЊА БЕСЕДА

Новогодишња беседа оца Милана Ристивојчевића.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре,

Данас прослављамо Василија Великог, Oбрезање у осми дан Господа нашега Исуса Христа и прослављамо Нову Годину по јулијанском календару.

Последњих десет, петнаест година, много нас збуњују полемике о томе који је календар прецизнији или бољи. Ту се јављају разна неразумевања и нетрпељивости између људи или верујућих и ставова да је грегоријански календар или онај којег је држава као таквог прихватила, тачнији и исправнији, док они други који су везани за Цркву и свој живот гледају кроз Цркву, сматрају да је јулијански бољи, јер је он православнији. Негде, изгледа, између ова два става или мишљења не може никако доћи до усаглашавања. У ствари, за јулијански календар за који кажемо да је православан њему такво „својатање“ не стоји, будући да је јулијански календар настао 45 година пре него што је хришћанства било. Јулијански календар добио је име по Јулију Цезару, римском императору, по чијој заповести он, календар, је и састављен. Црква га је прихватила на сабору у Никејо 325. г. као свој. Знамо да је у историји било много различитих рачунања времена која и данас постоје. Рецимо, на Истоку постоје календари које тамошње велике нације, као што је Кина, Јапан, имају и по њима рачунају празнике и догађаје. Дакле, он у том смислу времена настајања не може никако бити православан. Рођење Господа Исуса Христа и рачунање времена у, тада, римској империји која је владала над Јерусалимом, празници су се управо записивали и празновали по овом (јулијанском) календару, јер је он био званични државни календар. Увидећи да тај календар није најпрецизнији римски папа Гргур 1582. г. наредио је да се направи други календар који ће бити прецизнији, односно који би био тачнији. Ни са новим календаром не постиже се жељени резултат. У јулијанском након 128. година мора се додати један читав дан, док у грегоријанском тај моменат је даљи или период додавања дана је дужи, али свакако није прецизан.

Професор Милутин Миланковић је својевремено израдио још један календар који је прецизнији од грегоријанског.

Нама су битни празници, јер празници освећују време!

Својим трудом не смемо дозволити да празник Васкрса се другачије рачуна него онако како су то прописали Свети оци и кроз Васељенске саборе установили. Када је хришћанство почетком 4. Века стекло објективну слободу у Римском царству, поред осталих спорних питања решавано је и питање датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Исто тако, у измењеним и повољним околностима хришћанска Црква боље и детаљније настоји да устроји свој систем празника и празновања. Тако је Први васељенски сабор хришћанске Цркве одржан у Никеји 325. године заслугом Св. цара Константина Великог (+337), поред осталих питања, решавао и пасхални спор. Сва документа и одлуке сабора нису сачуване, али је у целини реконструисана и позната саборска одлука о Васкрсу и одређивању датума његовог годишњег празновања. Укратко саборска одлука о Васкрсу може се свести на четири основне тачке:

  1. Васкрс се слави после пролећне равнодневнице
  2. Хришћани не славе Васкрс када и Јудеји свој Песах (14. нисан)
  3. Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца, и
  4. Васкрс се слави увек у недељу (први дан после недеље, осми дан, дан Христовог васкрсења)

Када се стекну ова четири наведена услова и критеријума, по посебним прорачунима математичким и астрономским, тада пада Васкрс у одређеној години, Васкрс као покретни празник од чијег датума зависе датуми, пре свега припремних седмица Великог или Часног поста (Св. Четрдесетница), затим седмица по Васкрсу до Вазнесења (Спасовдана) и Духова (Педесетнице), од чега опет зависи дужина трајања поста Светих Апостола. Исти критеријум за израчунавање датума Васкрса даје познати светогорски монах из 14. века Матија Властар у својој Синтагми.

То је за нас најважније! Ту не сме бити никаквих компромиса или померања. А да ли ће календар бити јулијански, грегоријански или календар професора Милутина Милнаковића не сме постати предмет сукобљавања.

Када ми славимо Светог Василија и Нову Годину? Данас, 1. јануара. Ми не салвимо Богојављење 19. јануара, већ 6. јануара. Сами закључујете колико себе збуњујемо. Ми празнике померамо. Није Божић 7. јануара, него 25. децембра. Било који календар да буде, некад, Божић ће се увек празнновати 25. децембра.

Погледајте колики је то апсурд! Причамо једно, а живимо друго!

У православној теологоји учимо да Црква живи реалан живот, живи га празницима!

Пазите! У нашој администрацији данас пише 14. 01., не пише 01. 01., што није добро. Пре рата у црквеној администрацији се тражило даСвети Василије Велики пише, строго, 14/01. јануар. Уколико се неко буде бавио историјом, наћи ће се у великом проблему утврђујући одређене догађаје који су се одиграли на неке празнике...

Сутра ће неко саставити календар прецизан неколико десетина хиљада година и када нас пита када желите да празнујете Божић, да ли 7. јануара? Не! Православни народ Божић слави 25. децембра и то је оно што треба да запамтимо.

Слично томе, међу нама, у Западној и Северној Србији има оних који су друге вероисповести. Неко од њих жели да се крсти и пређе у Православље. Име које носи је, пример, Фрањо. Ми, крстећи га, дајемо му православно име које би било приближно његовом. Он у својим документима задржава име Фрањо и свако ко га познаје ословљава га тим именом, а новокрштено се заборавља, остаје у сећању само на дан крштења. Новокрштени треба реално да живи са именом које је на крштењу добио или му задржати, у таквом случају, име које је пре носио. То вам је исто као када би накалемили младицу, а затим је пустили да се она осуши.

Дакле, не можемо говорити о јулијанском календару као црквеном, а тврдити да је Божић 7. јануара.

Шта ће се догодити пре или касније? Православна Црква ће по старом календару наставити да рачуна време наредних неколико десетина година, доћи ће до момента када ће Божић славити не 7., већ 8. јануара, али ако научимо да се Божић само и само слави 25. децембра лако ћемо изаћи из тог врзиног кола.

Данас се прелажење на нови календар сматра приближавањем римокатоличкој Цркви, што и они, могуће, сами тако тумаче. Ту се јављају забележени догађаји који су се одиграли у историји у којима сваки покушај враћања Једној Цркви није давао позитивван резултат. Отуда је и велики страх да се искрена жеља за јединством не претвори у неку обману.

Ми се данас владамо и понашамо по календару који је јулијански и не треба обраћати пажњу да ли је православни или није или да ли је српски. Празници су догађаји који освећују време, а не календар празнике!

            Нека је наздравље и на спасење данашња Служба!

            Да у здрављу и сваком добру проведемо данашњи дан!

 

Беседио прота Милан Ристивојчевић

Припремио Милош Рафаиловић

Галерија слика