Када се осветиш ближњему за увреду, онда себи гријех ствараш и чиниш да се њему не свети Бог. Када ти прашташ, онда Бог или му се освети или твоје гријехе опрашта.

Прости гријехе слуге, да би ти добио опроштај гријехова од Господа; ако је слуга тебе много увриједио, онда уколико ти више опростиш, утолико ћеш и сам добити опроштај.

Будимо снисходљиви према својим непријатељима, да би такав и Господ био према нама.

Нема ничега безопаснијега, него ли опростити непријатељу; нема ништа опасније, него ли му се осветити.

Ништа тако не уздржава вријеђача, као кротко трпљење самих увријеђених.

Ако будеш одговарао укором на укор, онда ћеш распалити ватру.

Добро је - ни одвише бојати се неправичних окривљења, нити пак сасвим их пренебрећи.

Увреде, неправедно нам нанешене ма од кога било, Бог нам урачунава или у опроштај гријехова или у давање награде.

Права вјера при порочном животу не доноси никакве користи.

Од свију зала људских, само је једино гријех право зло.

Нема већега тиранства, које би било тако неподношљиво, као навика; не називају њу узалуд другом природом.

Када падате у јарост, ви постајете сами себи џелат, ви губите сами себе. Шта може бити жалосније од раздражљива човјека.

Гдје је злоба и гњев, тамо Не долијеће Дух кротости (Дух Свети).

Ко се налази увријеђен када о њему ружно говоре, тиме доказује да је истинито оно што се о њему говори; а ко се смије, тај пред присутнима одбија од себе свако подозрење (тј. тиме их увјерава да је изнешено против њега - лаж).

Не треба да се жалостимо онда када нас оговарају и клеветају, него онда ако је оно правично и умјесно.

Да окривимо друг друга свагда смо готови, а да исправљамо оно у чему смо сами криви и потпадамо под одговорност, на то смо свагда спори!

Не осуђуј другога него се старај да самога себе исправиш, да сам не будеш достојан осуде.

Сваки пада и гријеши, када га Бог не укријепи; без Бога и помоћи Његове ми опстати не можемо.

Ко растужи и ожалости другога на покајање, тај му не чини увреду (2 Коринт. 2, 9).

Бјежимо од злојезичности, гријеха толико великога и, по несрећи, толико општега међу нама. Не задржавајмо се, слично несносним мувама, на туђим ранама; угледајмо се свагда на паметну пчелу, која свагда сједа на цвјетове.

Ако хоћеш да испитујеш дјела других, разматрај онда добра дјела а не зла.

Обратимо наш језик на благосиљање. Свакога дана разбирајмо наш сопствени живот; и оставимо суд о животу других Ономе, који до ситница зна тајне.

Осуђујући ближњега ти си учинио да постане рђавији и онај ко те је слушао. Ако је то грешник, он постаје немарљив за своје стање нашавши себи садруга гријеху; а ако је праведник, он пада у гордост и поноси се због туђег гријеха, добијајући повода да високо о себи мисли.

Не само да не треба оговарати ближњега, него не треба ни слушати оговараче и клеветнике.

Гордост је подводни камен, о који су се разбијали они који су се дуго противили бурама страсти и разних искушења.

Када онај који се горди добрим дјелом, све тиме губи, какву ли казну заслужује горди грјешник? Такав човјек неспособан је већ и покајати се.

Гордост је доказ оскудности ума.

Гордељивац сматра за ништавило оне који га поштују, а част коју му они указују особито цијени.

Поштовање Светитеља састоји се у подражавању његовој вери и животу.

Припремио: Златко Перић